Mnogobrojni apeli nadležnih organa i službi da se ne pale žetveni ostaci trava i drugo suvo bilje na njivama mnoge naše sugrađane uopšte ne dotiču. Čak i saznanje da je to delo za koje mogu biti izrečene kazne nije ih mnogo uplašilo. Širom naše opštine mogu da se vide posledice paljenja. Osim što se narušava struktura zemljišta i ugrožava ekologija, štete se nanose i životinjskom i biljnom svetu, naročito divljačima.
Određeni broj poljoprivrednika koji su letos đubrili svoje njive stajnjakom neće imati mnogo koristi.
– Meni lično nanete su štete na parcelama koje sam đubrio stajskim đubrivom, sve je to izgorelo i ne samo meni, nego većini proizvođača koji se bave ratarskom proizvodnjom. Direktno su nanete štete usevima neobranog kukuruza. Meni je izgorelo 30-ak ari, a drugim ljudima i veće površine – kaže jedan od najboljih aleksinačkih poljoprivrednika, Srba Trifunović iz Lužana, uz apel da se ljudi uzdržavaju od paljenja ostataka u njivama jer tako uništavaju i humus u zemljištu.
Trifunović kaže da su veliki problemi i divlje deponije koje se često pale, a vatra sa njih raširi se na okolna polja.
Kod nas su sve deponije izgorele i većinom su svi ti požari potekli sa divljih deponija. Policija bi trebalo da kontroliše i rad sakupljača sekundarnih sirovina jer i oni pale deponije, sakupljaju metale i posle ih predaju otpadima, kaže naš sagovornik uz napomenu da je u njegovom selu rešen problem kućnog smeća pošto postoji organizovano prikupljanje đubreta, ali da se na divljim deponijama izbacuje nameštaj koji u sebi sadrži metalne delove.
Ovaj poljoprivrednik kaže da je često u polju i da vidi da se u svim atarima svakodnevno pali vatra, a da vatrogasci, što je i razumljivo, ne mogu da stignu da svuda odreaguju i ugase te male požare. Očito da apeli i najava pojačanih kontrola ne daju rezultate, a da li se uopšte može stati na put ovoj lošoj navici za sada je pitanje koje ostaje bez odgovora.