Да, то су стварно били дани

Када редовни посетиоци програмских садржаја понуђених током лета у нашем граду буду правили некакав свој резиме и одабир „нај догађаја“ према сопственом афинитету, нема сумње да ће се у том избору наћи места и за музичко-поетски кабаре „Да, то су били дани“. Овај празник стихова, анегдота и музике из неких прошлих времена „помирио“ је укусе различитих генерација. Глумци Борис Пинговић и Небојша Дугалић потпомогнути сјајним музичарима Нином Ћосић и Војиславом Савићем пуних 14 година истрајавају на сцени. Наступ у Алексинцу (27. јула) било је 268. извођење овог кабареа.

– То само потврђује да смо успешни у том одабиру тема и у свему што смо упаковали у наш колажни програм. У тој интеракцији коју сте вечерас могли да видите и осетите између алексиначке публике и нас лежи  рецепт нашег трајања – каже Борис Пинговић чије музицирање на гитари не треба да чуди, јер се музиком бави пуних тридесет година. Он наглашава да су кабаре брусили према публици, ослушкујући како то људи реагују на одређене изборе, а да је избор песника и поп и рок песама оно што их је формирало и чиме су се напајали, почев од детињства па преко неког сазревања.

Поред сопствених стихова, које су један другом упутили, Борис и Небојша су говорили и стихове Душка Радовића, Душка Трифуновића, Матије Бећковића… Домаћа поезија коју говоре  је особеност њиховог кабареа, а публику су подсетили и на анегдоте у којима су актери били Брана Петровић, Тин Ујевић и многи други великани поезије и боемског живота.

На питање зашто су кабаери и сличне форме веома популарни последњих година, Небојша Дугалић одговара да је публика жељна садржајног програма и да је то основни кључ без обзира каква је форма у питању, а да је тајна вероватно и у томе што су, како каже, успели да нађу оно што ће моћи да се дели са свим генерацијама.

– Музички избор је такав да и оне млађе генерације, које нису имале прилику да слушају овакву музику, могу да чују оне звуке који су тада стварани да трају за сва времена, за разлику од највећег дела данашње музике која се ствара да траје кратко и да буде заборављена. Мислим да су људи жељни да се сете тих времена, да их поново оживе, а неки млађи да направе разлику између оног како се некад певало и како се пева данас – сматра Дугалић и наглашава да је овакав програм захвалан зато што могу да га стално мењају, допуњују, убацују неке нове ствари, неку нову поезију, неке нове приче.
И ово извођење у Алексинцу  показало је да је музичко-поетски кабаре “Да, то су били дани”  само представа која носи исти назив али која никад није иста.

Постави одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

five × one =