Borislav Stevanović

Борислав Стевановић, први „чисти” психолог у Србији

Историјат научне психологије у Србији почиње са његовим истраживањима и његовим именом, школовао се на престижном лондонском колеџу, био је шеф катедре за психологију и декан Филозофског факултета у Београду, најбољи стручњаци у области психологије данас носе награду са његовим именом. 

Алексинчани са поносом могу рећи да је у њиховој општини, поред првог српског доктора геолошких наука Светолика Радовановића, утемељивача српске германистике др Милоша Тривунца, првог српског архивара и оснивача Државне архиве Србије др Михаила Гавриловића, утемељивача математичке економије Косте Стојановића, рођен и утемељивач научне психологије у Србији, др Борислав Стевановић. Родна кућа овог великог интелектуалца XX века и данас се налази у Улици 13. октобра, недалеко од кућа где су рођени Коста Стојановић и генерал Рашић. Борислав Стевановић заслужан је за развој емпиријске научне психологије у Србији, формирање низа психолошких дисциплина, а његов научни рад допринео је и примени психологије у индустрији, армији, педагогији и васпитању.

Рођен је девет година пре краја XIX века, као један од четворо деце кафеџије Петра и домаћице Илинке, пореклом из угледне трговачке ражањске породице. Основну школу је завршио у Алексинцу, неколико година похађао Алексиначку гимназију, а школовање наставио у нишкој гимназији и на београдском Филозофском факултету. Филозофију је студирао код Бране Петронијевића, познатог српског научника светског реномеа.

Након одбране дипломског рада на катедри за филозофију, прешао је на Краљевски колеџ у Лондону, одлучивши се за постдипломске студије психологије. Тамо је и започео успешну научну каријеру у Психолошкој лабораторији лондонског колеџа, а докторирао је 1926. године. Докторску дисертацију „Експериментална студија менталних процеса при суђењу” одбранио је пред комисијом у којој се налазио чувени енглески психолог Чарлс Спирман, иначе студент Вилхелма Вунта, зачетника психолошке науке у свету.

Када се вратио из Лондона, група за психологију на Филозофском факултету у Београду била је тек основана, а Борислав Стевановић, као један од најученијих психолога тог времена, постављен је за доцента. Више од две деценије радио је у овој установи, и као ванредни, потом и као редовни професор, а 1951. године изабран је за декана. На челу Филозофског факултета у Београду, пре Стевановића, била су још двојица Алексинчана, др Светолик Радовановић други по реду декан ове установе и др Милош Тривунац, који је на ову функцију биран два пута.

Цео текст прочитајте у новогодишњем броју АЛ новина:

http://alpress.rs/files/Al%20novine.pdf

Ostavi odgovor

Your email address will not be published. Required fields are marked *

15 − four =