Šesti pozorišni Festival prvoizvedenih predstava u Aleksincu otvorio je komad „Hipnoza jedne ljubavi” rađen po tekstu i u režiji našeg proslavljenog dramskog pisca i prošlogodišnjeg dobitnika Povelje za doprinos srpskoj drami – Dušana Kovačevića. Pitanje odlaska mladih iz zemlje glavna je tema koju Kovačević otvara u ovoj tragikomediji, koja nagoni na smeh, ali i otvara pitanja da li je napuštanje zemlje jedino rešenje i konačna sreća i šta se dešava kada se polako jedan po jedan selimo u druge krajeve gde smo ništa drugo do stranci izgubljeni u prostoru.
Ulogu Soje, majke koja se suočava sa odlaskom sopstvene dece, ali i seoske učiteljice koja strahuje da će školske klupe u njenom razredu uskoro biti prazne, tumači glumica Anica Dobra.
Koliko je ova predstava i Vaša životna priča, odnosno kada ste otišli u beli svet šta ste dobili, a šta ste izgubili?
Ovo je dobra prilika da to demantujem, ja nisam otišla u beli svet, a svi tako misle. Otišla sam tamo da radim i vraćala sam se uvek. Dakle, baš suprotno, moja odluka je uvek bila da mi polazište bude u Beogradu, gde je moj dom, gde sam se rodila. Zašto? Ne zato što sam baš mnogo pametna, nego zato što sam verovatno negde instinktivno osećala da tu mogu da punim svoje baterije, da sam tu svoj na svome. To je prosto pitanje odluke, tako da je meni prvo i najbitnije da sam ja dobro, a drugo mi je šta ću i kako ću iz tog dobrog da uradim.
Ceo intervju sa Anicom Dobrom pročitajte u AL novinama: